Etnizacija čišćenja u reči i nedelu

Vladimir
Petrović

Hereticus

Istražujući genezu sintagme “etničko čišćenje” u srpskom jeziku, Članak proširuje postojeća istraživanja koja nastanak pojma smeštaju u kontekst jugoslovenske krize i rata u Bosni. Prve upotrebe sintagme “etnički čistog” lociraju se u projektima nacionalne homogenizacije nastalim tokom Drugog svetskog rata. Interpretiraju se kao ishod dugotrajnog procesa u kojem je termin čišćenje, korišćen u drugoj polovini 19. i prvoj polovini 20. veka da označi uklanjanje političkih prepreka i protivnika, etniciziran pod uticajem razvoja nauka o čoveku. Eksplozivna se smesa znanja i moći, nauke i nasilja, karakteristična za visoku modernu, prati kroz međuratne predloge rešavanja manjinskog pitanja. Drugi svetski rat se sagledava kao katalizator koji je omogu}io i pojmovnu i praktičnu artikulaciju projekata nasilne homogenizacije društva, u kojima su manjinske grupe sagledavane kao prepreka koju treba ukloniti.

11

36

2007

010:37
issn: 1451-1582

Članak je deo rada na projektu Instituta za savremenu istoriju “(Ne)uspešna integracija – (ne)dovršena modernizacija: Međunarodni položaj i unutrašnji razvoj Srbije i Jugoslavije 1921-1991”, koji finansira Ministarstvo za nauku i zaštitu životne sredine republike Srbije (projekat br. 147039).

“Etničko čišćenje”, “etnički čisto”, etnopolitika, nacionalna homogenizacija, represija

Autorstvo – nekomercijalno – deliti pod istim uslovima (CC BY-NC-SA)

Etnizacija čišćenja u reči i nedelu