3. Radovi iz zbornika

: Kulturna saradnja – primeri iz prošlosti; The first Yugoslav exhibition was held in Belgrade, 1904. Until First World War, there had been three more held in Sofia, Zagreb and again Belgrade. These exhibitions played a significant part in bringing the artists and people from different nations together, under the idea of creating a unique cultural space. Over 90 artists participated in the first Yugoslav exhibition, from Serbia, Bulgaria, as well as Croatia and Slovenia which were then a part of the Austo-Hungarian Empire. These exhibitions were accompanied by cultural events such as the Congress of Yugoslav Youth, meetings of writers and journaists. The main goal of these cultural activities was the attempt to create one unique cultural space, which would exceed the national borders. Even today, these examples from the past are guidance for building better neighbourly relations, learning from mistakes of the past, pointing out misconceptions and using these as good and informative guideposts., Published, Šifra projekta:

: Јелена Димитријевић и женска друштва; Јелена Димитријевић је више позната по својој књижевној делатности него по свом друштвеном, патриотском и хуманитарном раду. Била је чланица три женска друштва у којима је активно радила. Тај део живота Јеленe Димитријевић до сада није био довољно познат и представљао је прави изазов за истраживање. Показало се, на крају, да је редовна чланица Нишке подружине Женског друштва постала 1881, а од 1898. била је и члан Литерарног одбора часописа Домаћица. До сада није било познато да је Јелена 1903. године била и чланица друштва Одбора госпођа „Кнегиња Љубица“ о чему су пронађени подаци. Нешто је боље позната њена делатност у оквиру Кола српских сестара, а нарочито њена сарадња у календару Вардар. У овом периоду упознала је и започела дугогодишње пријатељство са Делфом Иванић, са којом ће сарађивати и у Народном женском савезу. Све ово указује и да је Јелена Димитријевић била посвећена, осим књижевном стваралаштву, заштити слабијих, пре свих жена, деце, али је подржавала и борбу за национално ослобођење српског народа на територији Османског царства и Хабзбуршке монархије., Jelena Dimitrijević is better known for her literary work than for her social, patriotic and humanitarian achievements. She was a member of three women’s societies in which she actively worked. So far, that part of Jelena Dimitrijević’s life hasn’t been fully discovered and, therefore, it represented a real challenge for research. It has been discovered that she became a regular member of the Women’s Society branch in Niš for the fi rst time in 1881. Тhen, after a short break, she joined again in 1893, only to become an executive member in late 1894. Starting from 1898, she became a regular member of the Belgrade Women’s Society and a member of the Literary Committee of the magazine Domaćica. Her friendship with Ljubica Luković, also a member of the Women’s Society, which began in Niš, continued in Belgrade as well. According to the latest discovered data, Jelena became a member of the Society Knjeginja Ljubica in 1903. That fact remained unknown before now. Her work within the Circle of Serbian Sisters is slightly better known, especially her collaboration with the magazine Vardar. During this period, she met Delfa Ivanić, the founder of the Circle of Serbian Sisters and so began their long-lasting friendship and collaboration in the National Women’s Alliance. Information has been found on Jelena receiving her fi rst medal in 1896. She received her second medal in 1911. and the third in 1928, during the celebration of her jubilee. All of this shows that, apart from her literary work, Jelena Dimitrijević was also deeply committed to protecting the weak, children and women, as well as supporting the fight for the national liberation of the Serbian people on the territory of the Ottoman Empire and Habsburg Monarchy., Published, Šifra projekta: 178029, Тематски зборник Читате ли Јелену Димитријевић? сачињен је од радова који су представљени на истоименом скупу о Јелени Димитријевић, одржаном деветог априла 2016. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Зборник је настао у оквиру пројекта Министарства просвете, науке и технолошког развоја број 178029, Књиженство, теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године.